Divlji origano (Origanum vulgare) je biljka čiji je ekstrakt u obliku
uljanih kapi trenutno veoma tražen na tržištu. Mnoge svetske kompanije
su ulje divljeg origana plasirale na tržište kao izuzetan proizvod sa
širokim spektrom delovanja. Napominje se da je to vrsta Origanum
minutiflorum koja raste u planinama Turske i nemoguće ju je uzgajati kod
nas. Naravno uvek se kao prvo nametne pitanje da li je proizvod
istinski lekovit ili je u pitanju još jedna u nizu reklamnih kampanja
?
Postoji više od 20 vrsta divljeg origana, a razlika je u količini aktivnih supstanci koje poseduje. Origano minutiflorum je cenjen zbog visoke koncentracije carvacola,koji poseduje izuzetna antibakterijska svojstva. Vrsta koja raste na našem području je Origanum vulgare koja je poznata i kao vranilova trava, mravinac, bakina trava, džodžan, vranilovka, crnovrh, divlji mažuran i dobra misel.
Biljka naraste do 40 cm uglavnom, a nekada i preko pola metra. Ima uske kopljaste listove i crvenkasto-roze cvetove. Može se naći na višim nadmorskim visinama, na kamenitom i neobrađenom tlu, po svetlim šumama, šikarama, svetlim osunčanim livadama, a bere se gornja polovina biljke.
Origanum vulgare je dobio naziv od grčkih reči oros-brdo i ganos- nakit. Krasi brda, pa je tako postao “brdski nakit”. Mitologija kaže da je prvi origano posadila boginja ljubavi Afrodita.
Prema starim narodnim pričama smatra se da ljude štiti od zla i čini ih radosnim i bezbrižnim, pa se zbog toga često nalazi u venčanim buketićima.
Divlji origano ili Vranilova trava povoljno utiče na celokupan nervni sistem, bolesti organa za varenje i respiratornog sistema. Antiseptik je i antimikotik (uništava bakterije i gljivice). Hipokrat ga je koristio kao antiseptik, za lečenje stomačnih i disajnih problema i hemoroida.
Najnovija istraživanja pokazuju da je ulje origana, koje se dobija iz listova, moćan prirodni antibiotik u borbi protiv 25 vrsta bakterija. Ulje origana se pokazalo veoma delotvorno u borbi protiv Stafilokoka i po svojim antibakterijskim svojstvima može se uporediti sa konvencionalnim antibioticima. Smatra se da je origano najjači antiseptik od svih biljnih vrsta.
U istraživanjima od 1988. godine, objavljenim u “International Journal of Food Microbiology” spominje se ulje origana kao odlično u borbi protiv devet vrsta gljivica, a od tada su obavljena mnoga istraživanja. Britanski naučnici su 2000. godine u “Journal Applied Microbiology” objavili dejstvo origana na 25 vrsta bakterija.
Efikasno se bori protiv sledećih mikrororganizama:
Escherichia coli, Candida albicans, Salmonella enteritidis, Salmonella typhimurium, Pseudomonas aeruginusa, Listeria monocytogenes, Staphylococcus auerus i albus, Bacillus, Antracis, Proteus mirabilis, Staphylococcus epidermidis, Micrococcus flavus, Bacillus subtilis, Enterobacter cloacae, Yersinia enterocolitica, Lactobacillus plantarum, Aspergillus niger, Geotrichum, Rhodotorula.
Origanum vulgare takođe ima visoko antioksidativno dejstvo
U upotrebi ulja origana potrebno je voditi računa zbog toga što pored bakterija koje su patogene, može doći i do uništavanja bakterija koje su prirodno prisutne u organizmu i potrebne su radi njegovog normalnog funkcionisanja. Iz tog razloga ne bi bilo loše konsultovati se sa lekarom oko upotrebe.
Gajenje origana u bašti
Ukoliko želimo da gajimo origano u svojoj bašti, potrebno je da ga posadimo na osunčanom mestu. Dobro bi bilo dodati malo krečnjaka u zemljište. Zemljište bi trebalo da ima neutralni ili alkalni pH (6,8-8). Ne bi trebalo saditi origano u glinovito zemljište. Ako ne možemo da obezbedimo ove uslove u bašti, možemo ga gajiti u saksiji. Listovi origana sadrže prirodne insekticide, pa nema potrebe za zaštitom od štetočina. Ukoliko ga sadimo iz semenja, potrebno ga je prvo posejati u saksije, a potom kad nikne presaditi.
Po pravilu , tokom leta listovi imaju najviše ulja, pa ga tada i treba sakupljati, najbolje neposredno pred cvetanje. Najlakši način da sačuvamo origano je da ga osušimo. Grančice poredjamo na papir i držimo ih u dobro provetrenoj prostoiji, dalje od direktne sunčeve svetlosti. Čim listovi postanu lomljivi, staviti ih u tegle, dobro zatvoriti i čuvati na tamnom i hladnom mestu.
Napravite sami ulje origana!
Ukoliko je origano gajen u bašti, lako možemo napraviti ulje sa ovom lekovitom biljkom. Potrebna je 1/2 šolje origana i 1/2 maslinovog ulja .
Oprati i osušiti origano od vode. Staviti listiće origana u plastičnu kesu sa patent zatvaračem (ali je nemojte zatvarati) i pokriti kesu kuhinjskom krpom. Potrebno je izlupati tučkom listiće u kesi, kako bi otpustili ulje. Maslinovo ulje se blago zagreje, ali ne sme da provri. Sipati ulje u kesu sa origanom i dobro ispritiskati mešavinu u kesi. Ovaj proces se vrši u zatvorenoj kesi kako etarska ulja ne bi isparila. Kada se ohladi sipati ovu mešavinu u čistu teglu, dobro je zatvoriti i ostaviti da odstoji 2 nedelje na hladnom i suvom mestu. Nakon 2 nedelje procediti ulje.
Napomena: Osim maslinovog ulja, može se koristiti i ulje pšeničnih klica ili bademovo ulje.
Postoji više od 20 vrsta divljeg origana, a razlika je u količini aktivnih supstanci koje poseduje. Origano minutiflorum je cenjen zbog visoke koncentracije carvacola,koji poseduje izuzetna antibakterijska svojstva. Vrsta koja raste na našem području je Origanum vulgare koja je poznata i kao vranilova trava, mravinac, bakina trava, džodžan, vranilovka, crnovrh, divlji mažuran i dobra misel.
Biljka naraste do 40 cm uglavnom, a nekada i preko pola metra. Ima uske kopljaste listove i crvenkasto-roze cvetove. Može se naći na višim nadmorskim visinama, na kamenitom i neobrađenom tlu, po svetlim šumama, šikarama, svetlim osunčanim livadama, a bere se gornja polovina biljke.
Origanum vulgare je dobio naziv od grčkih reči oros-brdo i ganos- nakit. Krasi brda, pa je tako postao “brdski nakit”. Mitologija kaže da je prvi origano posadila boginja ljubavi Afrodita.
Prema starim narodnim pričama smatra se da ljude štiti od zla i čini ih radosnim i bezbrižnim, pa se zbog toga često nalazi u venčanim buketićima.
Divlji origano ili Vranilova trava povoljno utiče na celokupan nervni sistem, bolesti organa za varenje i respiratornog sistema. Antiseptik je i antimikotik (uništava bakterije i gljivice). Hipokrat ga je koristio kao antiseptik, za lečenje stomačnih i disajnih problema i hemoroida.
Najnovija istraživanja pokazuju da je ulje origana, koje se dobija iz listova, moćan prirodni antibiotik u borbi protiv 25 vrsta bakterija. Ulje origana se pokazalo veoma delotvorno u borbi protiv Stafilokoka i po svojim antibakterijskim svojstvima može se uporediti sa konvencionalnim antibioticima. Smatra se da je origano najjači antiseptik od svih biljnih vrsta.
U istraživanjima od 1988. godine, objavljenim u “International Journal of Food Microbiology” spominje se ulje origana kao odlično u borbi protiv devet vrsta gljivica, a od tada su obavljena mnoga istraživanja. Britanski naučnici su 2000. godine u “Journal Applied Microbiology” objavili dejstvo origana na 25 vrsta bakterija.
Efikasno se bori protiv sledećih mikrororganizama:
Escherichia coli, Candida albicans, Salmonella enteritidis, Salmonella typhimurium, Pseudomonas aeruginusa, Listeria monocytogenes, Staphylococcus auerus i albus, Bacillus, Antracis, Proteus mirabilis, Staphylococcus epidermidis, Micrococcus flavus, Bacillus subtilis, Enterobacter cloacae, Yersinia enterocolitica, Lactobacillus plantarum, Aspergillus niger, Geotrichum, Rhodotorula.
Origanum vulgare takođe ima visoko antioksidativno dejstvo
U upotrebi ulja origana potrebno je voditi računa zbog toga što pored bakterija koje su patogene, može doći i do uništavanja bakterija koje su prirodno prisutne u organizmu i potrebne su radi njegovog normalnog funkcionisanja. Iz tog razloga ne bi bilo loše konsultovati se sa lekarom oko upotrebe.
Gajenje origana u bašti
Ukoliko želimo da gajimo origano u svojoj bašti, potrebno je da ga posadimo na osunčanom mestu. Dobro bi bilo dodati malo krečnjaka u zemljište. Zemljište bi trebalo da ima neutralni ili alkalni pH (6,8-8). Ne bi trebalo saditi origano u glinovito zemljište. Ako ne možemo da obezbedimo ove uslove u bašti, možemo ga gajiti u saksiji. Listovi origana sadrže prirodne insekticide, pa nema potrebe za zaštitom od štetočina. Ukoliko ga sadimo iz semenja, potrebno ga je prvo posejati u saksije, a potom kad nikne presaditi.
Po pravilu , tokom leta listovi imaju najviše ulja, pa ga tada i treba sakupljati, najbolje neposredno pred cvetanje. Najlakši način da sačuvamo origano je da ga osušimo. Grančice poredjamo na papir i držimo ih u dobro provetrenoj prostoiji, dalje od direktne sunčeve svetlosti. Čim listovi postanu lomljivi, staviti ih u tegle, dobro zatvoriti i čuvati na tamnom i hladnom mestu.
Napravite sami ulje origana!
Ukoliko je origano gajen u bašti, lako možemo napraviti ulje sa ovom lekovitom biljkom. Potrebna je 1/2 šolje origana i 1/2 maslinovog ulja .
Oprati i osušiti origano od vode. Staviti listiće origana u plastičnu kesu sa patent zatvaračem (ali je nemojte zatvarati) i pokriti kesu kuhinjskom krpom. Potrebno je izlupati tučkom listiće u kesi, kako bi otpustili ulje. Maslinovo ulje se blago zagreje, ali ne sme da provri. Sipati ulje u kesu sa origanom i dobro ispritiskati mešavinu u kesi. Ovaj proces se vrši u zatvorenoj kesi kako etarska ulja ne bi isparila. Kada se ohladi sipati ovu mešavinu u čistu teglu, dobro je zatvoriti i ostaviti da odstoji 2 nedelje na hladnom i suvom mestu. Nakon 2 nedelje procediti ulje.
Napomena: Osim maslinovog ulja, može se koristiti i ulje pšeničnih klica ili bademovo ulje.
Нема коментара:
Постави коментар