Divlji origano, biljka koja deluje protiv 25 vrsta bakterija!

Divlji origano (Origanum vulgare) je biljka čiji je ekstrakt u obliku uljanih kapi trenutno veoma tražen na tržištu. Mnoge svetske kompanije su ulje divljeg origana plasirale na tržište kao izuzetan proizvod sa širokim spektrom delovanja. Napominje se da je to vrsta Origanum minutiflorum koja raste u planinama Turske i nemoguće ju je uzgajati kod nas. Naravno uvek se kao prvo nametne pitanje da li je proizvod istinski lekovit ili je u pitanju još jedna u nizu reklamnih kampanja ?

Postoji više od 20 vrsta divljeg origana, a razlika je u količini aktivnih supstanci koje poseduje. Origano minutiflorum je cenjen zbog visoke koncentracije carvacola,koji poseduje izuzetna antibakterijska svojstva. Vrsta koja raste na našem području je Origanum vulgare koja je poznata i kao vranilova trava, mravinac, bakina trava, džodžan, vranilovka, crnovrh, divlji mažuran i dobra misel.

Biljka naraste do 40 cm uglavnom, a nekada i preko pola metra. Ima uske kopljaste listove i crvenkasto-roze cvetove. Može se naći na višim nadmorskim visinama, na kamenitom i neobrađenom tlu, po svetlim šumama, šikarama,  svetlim osunčanim livadama, a bere se gornja polovina biljke.

Origanum vulgare je dobio naziv od grčkih reči oros-brdo i ganos- nakit. Krasi brda, pa je tako postao “brdski nakit”. Mitologija kaže da je prvi origano posadila boginja ljubavi Afrodita.

Prema starim narodnim pričama smatra se da ljude štiti od zla i čini ih radosnim i bezbrižnim, pa  se zbog toga često nalazi  u venčanim buketićima.

Divlji origano ili Vranilova trava povoljno utiče na celokupan nervni sistem, bolesti organa za varenje i respiratornog sistema. Antiseptik je i antimikotik (uništava bakterije i gljivice). Hipokrat ga je koristio kao antiseptik, za lečenje stomačnih i disajnih problema i hemoroida.

Najnovija istraživanja pokazuju da je ulje origana, koje se dobija iz listova, moćan prirodni antibiotik  u borbi protiv 25 vrsta bakterija. Ulje origana se pokazalo veoma delotvorno u borbi protiv  Stafilokoka i po svojim antibakterijskim svojstvima može se uporediti sa konvencionalnim antibioticima. Smatra se da je origano najjači antiseptik od svih biljnih vrsta.

U istraživanjima od 1988. godine, objavljenim u “International Journal of Food Microbiology” spominje se ulje origana kao odlično u borbi protiv devet vrsta gljivica, a od tada su obavljena mnoga istraživanja. Britanski naučnici su 2000. godine u “Journal Applied Microbiology” objavili dejstvo origana na 25 vrsta bakterija.

Efikasno se bori protiv sledećih mikrororganizama: 

Escherichia coli, Candida albicans, Salmonella enteritidis,  Salmonella typhimurium, Pseudomonas aeruginusa, Listeria monocytogenes, Staphylococcus auerus i albus, Bacillus, Antracis, Proteus mirabilis, Staphylococcus epidermidis, Micrococcus flavus, Bacillus subtilis, Enterobacter cloacae, Yersinia enterocolitica, Lactobacillus plantarum,  Aspergillus niger, Geotrichum, Rhodotorula.

Origanum vulgare takođe ima visoko antioksidativno dejstvo

U upotrebi ulja origana potrebno je voditi računa zbog toga što pored bakterija koje su patogene, može doći i do uništavanja bakterija koje su prirodno prisutne u organizmu i potrebne su radi njegovog normalnog funkcionisanja. Iz tog razloga ne bi bilo loše konsultovati se sa lekarom oko upotrebe.

Gajenje origana u bašti

Ukoliko želimo da gajimo origano u svojoj bašti, potrebno je da ga posadimo na osunčanom mestu. Dobro bi bilo dodati malo krečnjaka u zemljište. Zemljište bi trebalo da ima neutralni ili alkalni pH (6,8-8). Ne bi trebalo saditi origano u glinovito zemljište. Ako ne možemo da obezbedimo ove uslove u bašti, možemo ga gajiti u saksiji.  Listovi origana sadrže prirodne insekticide, pa nema potrebe za zaštitom od štetočina. Ukoliko ga sadimo iz semenja, potrebno ga je prvo posejati u saksije, a potom kad nikne presaditi.

Po pravilu , tokom leta listovi imaju najviše ulja, pa ga tada i treba sakupljati, najbolje neposredno pred cvetanje. Najlakši način da sačuvamo origano je da ga osušimo. Grančice poredjamo na papir i držimo ih u dobro provetrenoj prostoiji, dalje od direktne sunčeve svetlosti. Čim listovi postanu lomljivi, staviti ih u tegle, dobro zatvoriti i čuvati na tamnom i hladnom mestu.

Napravite sami ulje origana!

Ukoliko je origano gajen u bašti, lako možemo napraviti ulje sa ovom lekovitom biljkom.  Potrebna je 1/2 šolje origana i 1/2  maslinovog ulja .
Oprati i osušiti origano od vode. Staviti listiće origana u plastičnu kesu sa patent zatvaračem (ali je nemojte zatvarati) i pokriti kesu kuhinjskom krpom. Potrebno je izlupati tučkom listiće u kesi, kako bi otpustili ulje. Maslinovo ulje se blago zagreje, ali ne sme da provri. Sipati ulje u kesu sa origanom i dobro ispritiskati mešavinu u kesi. Ovaj proces se vrši u zatvorenoj kesi kako etarska ulja ne bi isparila. Kada se ohladi sipati ovu mešavinu u čistu teglu, dobro je zatvoriti i ostaviti da odstoji 2 nedelje na hladnom i suvom mestu. Nakon 2 nedelje procediti ulje.
Napomena: Osim maslinovog ulja, može se koristiti i ulje pšeničnih klica ili bademovo ulje.

Najskuplji začin na svetu- Šafran!

  Šafran (Crocus sativus) je biljka čije je ime poreklom iz persijskog jezika, a znači ,,budi žut''. Ime je dobio zbog intezivno žute boje koja se dobija iz njega. Koristi se u prehrambenoj industriji za bojenje namirnica, a samo 1g je potreban da se oboji 3000 litara vode.

Biljka raste iz lukovice. Cvet je zvonast, prizeman i ima šest latica. Ljubičaste je boje, mada boja može varirati u zavisnosti od vrste i podneblja. U sredini se nalazi tučak sa tri svetlo narandžasta vrha tučka. Listovi su dugi, uski i nazubljeni sa belom linijom duž lista. Raste 20 do 30 cm u visinu.

  Kod nas se šafran još zove i žavran, krok, cafran, čavran, kaćunka i brđuša.

Upotrebljavan je još u Mesopotamiji prije 5000 godina. Stari Rimljani su njime krasili postelju mladenaca, a Kleopatra ga je koristila za maske za lice. Predstavljao je simbol mudrosti i bogatstva. 

  Za šafran se kaže da je „kralj začina“ zbog visoke cene koju postiže na tržištu. Visoka cena je nastala zbog specifičnosti njegovog prikupljanja. Šafran cveta u septembru a cvetanje traje do 20 dana. Sakupljaju se vrhovi tučka kojih ima tri i koji se ručno odvajaju od tučka. Posle toga se suše i samelju. Sakupljanje se vrši po danu, kada su cvetovi otvoreni. Na površini od oko 1000 kvadratnih metara može biti do 150 000 cvetova, a za samo 1kg ovog začina potrebno je od 80 000 do 150 000 cvetova.

Najviše se gaji u Iranu, zatim u Francuskoj, Španiji, Maroku, Turskoj i Austriji. Godišnja proizvodna šafrana je oko 200 tona.

  Zbog izuzetne skupocenosti ovaj začin veoma često kopiraju. Potrebno je znati da on ima crvenkastu boju bez drugih primesa i jaku aromu. Ukus mu je specifičan i malo nagorak. Dnevno se sme unositi u organizam 2 do 3 grama. Više od 5g može izazvati muku, povraćanje i slabost.

  Osim začinske upotrebe u jelima, šafran je i izuzetno lekovita biljka. Od davnina se koristio kod bolesti bubrega, poremećaja u radu srca, kod grčeva, a u skorije vrijeme se ispituje i njegovo dejstvo na ćelije kancera. Šafran je takođe i prirodan lek za depresiju. Možemo ga koristiti u jelima, ali i ako u toplo mleko ubacimo par tračica šafrana uživaćemo u specifičnom ukusu i lekovitosti.

  Šafran se veoma lako može uzgajati i kod nas. Sadi se u proleće ali može i u jesen. Lukovice se zasade dublje u zemlju sa razmakom od desetak centimetara.Nije mu potrebna posebna nega. Za uzgoj su idealne pozicije na suncu, a pogoduje mu propusno tlo koje ne zahteva puno vode. Lukovice su trajne, a svaka lukovica će tokom godina stvarati nove lukovice, tako da se mogu presađivati ili čak prodavati. Cena jedne lukovice se kreće oko 1€ .

  Male parcele na porodičnim imanjima su idealne za uzgoj šafrana. Zašto onda od ovoga ne bismo napravili mali porodični biznis?