Stevija prirodni zaslađivač !

Da li ste čuli za Steviju ( Stevia rebaudiana)? To je biljka iz porodice glavočika, koja je veoma specifična po svojim svojstvima. Smatra se idealnim prirodnim zaslađivačem sa moći zaslađivanja  oko 200 puta većom od rafinisanog šećera. Prednost joj je što nema kontraproduktivne efekte koje ima beli šećer, jer glikozidi u njoj esteviozid i rebaudiozid ne utiču na glukozu u krvi.

Biljka je poreklom iz Paragvaja, a ime je dobila po španskom doktoru i botaničaru koji ju je pronašao na teritoriji današnjeg Paragvaja još u XVI veku. Švajcarski prirodnjak Bertoni Santiago Moises je prvi naučno otkrio ovu vrstu, a paragvajski hemičar Ovidio Rebandi prvi je objavio hemijsku analizu ove biljke 1900 godine.

Guarani narod, strosedelac Paragvaja ju je zvao ka’a he’ê, što znači slatka trava, a upotrebljavao ju je u listovima i kao prah za zaslađivanje raznih lekovitih preparata i čajeva. Tradicionalno je koriste više od 1500 godina!

Bertonijeva ćerka Vera i zet Juan Aranga prvi su počeli da kultivišu ovu biljku 1964 godine, a japanski botaničar Tetsuya Sumida ju je počeo gajiti četiri godine kasnije u Japanu. Japan i Kina su danas jedni od vodećihh proizvođača stevije u svetu. U Paragvaju počinje da se gaji na veliko 1970 godine, a odatle se zatim proširila kultura gajenja ove biljke i na Agentinu, Francusku, Španiju, Kuolumbiju, Koreju, SAD i Kanadu. Kod nas je ovo još uvek nedovoljno poznata biljka, ali se može gajiti u posebnim uslovima.

 Ovo je biljka koja zahteva puno sunca, jer potiče iz područja suptropske klime. Potrebno je duboko uzorati zemlju, kako bismo se rešili eventualnog korenja drugih biljaka. Bar dva puta bi trebalo riljati zemlju, a jednom nađubriti. Najbolje je saditi semenje biljke, jer se tada dobija najveći prinos i koncentacija aktivnih supstanci u listovima, ali se mogu posaditi i već gotove sadnice. Sadi se u aprilu, a vreme žetve je kraj avgusta. Lišće se bere u manjoj količini, a cela biljka se reže na visini od 10 do 15 cm od tla i suši se na suncu oko 12 sati. Potrebno je biljku odseći pre cvetanja jer je tada najveća koncentracija aktivnih supstanci u listovima. Kod nas je uglavnom jednogodišnja biljka, jer ne podnosi mrazeve, ali može rađati više godina ukoliko se gaji u zatvorenom gde temperatura ne pada ispod 10 stepeni.  Dalmacija ima izuzetno povoljnu klimu za gajenje ove biljke. Može se gajiti i u saksijama i žardinjerama. Svež list se može koristiti u čaju ili kao dodatak jelima.

Osim što je ova biljka prirodan zaslađivač, povoljno utiče i na probavni sistem. Snižava krvni pritisak, a preporučuje se dijabetičarima zbog toga što ne podiže nivo šećera u krvi. Glukoza koja se oslobađa u crevima biva iskorišćena od strane bakterija u crevima i ne ide u krvotok. U mnogim studijama se pominje i antitumorsko dejstvo ove biljke. Utiče povoljno na imunitet, a ima i diuretično dejstvo. Može se dugo čuvati u prahu, a 20g praha zamenjuje čak 6 kg belog kristalnog šećera!

EU je odobrila sastojke stevije u upotrebi kao prirodne zaslađivače 2011. U poslednje vreme se spekuliše o zabrani upotrebe stevijinih sastojaka kao zaslađivača sokova i životnih namirnica. Međutim uzgajanje i upotreba nije zabranjena.  Ne postoje dokazi o lošem uticaju stevije na organizam, a pošto je Guarani narod koristi već više od 1500 godina, a u Japanu je u tradicionalnoj upotrebi već dugi niz godina, možemo se osećati sigurnim ukoliko je upotrebljavamo u normalnim količinama.