Biljka je poreklom iz Paragvaja, a ime je dobila po španskom
doktoru i botaničaru koji ju je pronašao na teritoriji današnjeg Paragvaja još
u XVI veku. Švajcarski prirodnjak Bertoni Santiago Moises je prvi naučno otkrio
ovu vrstu, a paragvajski hemičar Ovidio Rebandi prvi je objavio hemijsku
analizu ove biljke 1900 godine.
Guarani narod, strosedelac Paragvaja ju je zvao ka’a he’ê, što
znači slatka trava, a upotrebljavao ju je u listovima i kao prah za
zaslađivanje raznih lekovitih preparata i čajeva. Tradicionalno je koriste više od 1500
godina!
Bertonijeva
ćerka Vera i zet Juan Aranga prvi su počeli da kultivišu ovu biljku 1964
godine, a japanski botaničar Tetsuya Sumida ju je počeo gajiti četiri godine
kasnije u Japanu. Japan i Kina su danas jedni od vodećihh proizvođača stevije u
svetu. U Paragvaju počinje da se gaji na veliko 1970 godine, a odatle se zatim
proširila kultura gajenja ove biljke i na Agentinu, Francusku, Španiju,
Kuolumbiju, Koreju, SAD i Kanadu. Kod nas je ovo još uvek nedovoljno poznata
biljka, ali se može gajiti u posebnim uslovima.
Ovo je biljka koja zahteva puno sunca, jer
potiče iz područja suptropske klime. Potrebno je duboko uzorati zemlju, kako bismo
se rešili eventualnog korenja drugih biljaka. Bar dva puta bi trebalo riljati
zemlju, a jednom nađubriti. Najbolje je saditi semenje biljke, jer se tada
dobija najveći prinos i koncentacija aktivnih supstanci u listovima, ali se
mogu posaditi i već gotove sadnice. Sadi se u aprilu, a vreme žetve je kraj
avgusta. Lišće se bere u manjoj količini, a cela biljka se reže na visini od 10
do 15 cm od tla i suši se na suncu oko 12 sati. Potrebno je biljku odseći pre
cvetanja jer je tada najveća koncentracija aktivnih supstanci u listovima. Kod
nas je uglavnom jednogodišnja biljka, jer ne podnosi mrazeve, ali može rađati
više godina ukoliko se gaji u zatvorenom gde temperatura ne pada ispod 10
stepeni. Dalmacija ima izuzetno povoljnu
klimu za gajenje ove biljke. Može se gajiti i u saksijama i žardinjerama. Svež
list se može koristiti u čaju ili kao dodatak jelima.
Osim
što je ova biljka prirodan zaslađivač, povoljno utiče i na probavni sistem.
Snižava krvni pritisak, a preporučuje se dijabetičarima zbog toga što ne podiže
nivo šećera u krvi. Glukoza koja se oslobađa u crevima biva iskorišćena od
strane bakterija u crevima i ne ide u krvotok. U mnogim studijama se pominje i
antitumorsko dejstvo ove biljke. Utiče povoljno na imunitet, a ima i diuretično
dejstvo. Može se dugo čuvati u prahu, a 20g praha zamenjuje čak 6 kg belog
kristalnog šećera!
EU je
odobrila sastojke stevije u upotrebi kao prirodne zaslađivače 2011. U poslednje
vreme se spekuliše o zabrani upotrebe stevijinih sastojaka kao zaslađivača
sokova i životnih namirnica. Međutim uzgajanje i upotreba nije zabranjena. Ne postoje dokazi o lošem uticaju stevije na
organizam, a pošto je Guarani narod koristi već više od 1500 godina, a u Japanu
je u tradicionalnoj upotrebi već dugi niz godina, možemo se osećati sigurnim
ukoliko je upotrebljavamo u normalnim količinama.
