Hoću-neću ili rusomača, devojačka trava

 Hoću neću (Capsella bursa-pastoris )  ili rusomača  je biljka sa kojom se stalno susrećemo. Raste kao korov svuda na obrađenom tlu, uz puteve, u poljima. U proleće preplavi livade i parkove.

Na dnu stabljike nalaze se perasto izrezani listovi, koji pri vrhu stabljike postaju sedeći.  Cvetovi su neugledni i beli. Biljka je uspravna i naraste do 40 cm. Plod su ljuščice koje su trouglaste ili obrnuto srcaste. Cveta od aprila do okrobra. Sakuplja se cela biljka. 

 Prirodno stanište joj je Istočna Evropa i Mala Azija.

Ova biljka se u narodu još zive i tarčužak, devojačka trava, pastirska torba, torbičica, tobočica, goromuk, mošnjak, parčuška. 

Poznata dečja igra ’’voli me-ne voli me’’ igra se upravo sa ovom biljkom. Zovu je pastirska torbica jer svojim oblikom podseća na istu.

U Šangaju se koristi kao sastojak mnogih jela (pirinčani kolači ), a u Koreji se jede njen koren koji je jedan od glavnih sastojaka njihovog tradicionalnog jela ’’namul’’. Na našim prostorima mlado lišće se koristi za salate.

Ova biljka se može smatrati i mesožderkom, jer seme biljke kada je mokro luči supstancu mixospermia, koja privlači insekte i ubija ih. Još uvek se istražuje mehanizam delovanja i funkcija ovog svojstva.

Aktivni sastojci ove biljke su flavonoidi, kalijum i peptidi sa hemostatičkim delovanjem. To znači da ova biljka zaustavlja sve oblike krvarenja. Zbog ovog izuzetnog svojstva, narod ju je i nazvao devojačka trava, jer je odlična za zaustavljanje krvarenja kod preobilnih menstruacija ili bilo kakvih krvarenja iz materice. Koristi se i za zaustavljanje krvarenja iz nosa, želuca i creva. 

Sastojak je mnogih čajeva koji pročišćavaju krv jer ima veoma povoljno delovanje na srčani mišić, što se može objasniti visokim sadržajem kalijuma. Može se koristiti i u lečenju angine pektoris. Rusomača takođe povisuje i sniženi krvni pritisak. 

Biljku napada posebna vrsta gljivice koja je deformiše i ona postaje beličasta. Tvrdi se da biljka time postaje još lekovitija. 

Naročito se preporučuje konzumiranja čaja od ove biljke u menopauzi kod žena. Preporučljivo je piti dve šolje dnevno u toku četiri sedmice, zatim se pauzira tri sedmice, posle čega se ponavlja
tretman.

U kombinaciji sa preslicom (rastavićem) pola i pola, ova biljka upotpunjuje svoje dejstvo. U ovoj kombinaciji odlična je za lečenje bolesti urinarnih i probavnih organa. Kod hemoroida se vrši ispiranje ovim čajem.

Nekoliko oblika u kojima se rusomača upotrebljava u lečenju:

 
  Čaj
 

Dve kašičice sušene rusomače prelije se šoljom ključale vode. Odstoji desetak minuta, procedi se i pije dve do tri šolje dnevno.

Tinktura od rusomače 

Sveže ubrana biljka: listovi, stabljika i cvetovi, kao i kesice sa semenom, fino se isitne i sipaju u flašu bez nabijanja. Preko toga se doda alkohol jačine 40% da prekrije biljku, i ostavi se na suncu 10 dana.
Procediti i presuti u tamniju flašu. Čuva se na hladnom mestu. Po 10 kapi ove tinkture sipa se u šolju čaja tri puta dnevno za zaustavljanje krvarenja.

Čepići za nos 

Nasuti jednu šolju ključale vode preko dve kašika sušene rusomače. Ostaviti da odstoji deset minuta, pa procediti. Natopiti vatu mlakim rstvorom i začepiti nozdrvu koja krvari. Ukloniti vatu nakon desteak minuta.

Parni oblog

Jednu pregršt rusomače staviti u neko sito i omekšati na pari. Takvu rusomaču umotati u neku pamučnu tkaninu i staviti kao oblog. Privija se kod oteklina na dojkama dojilja.

Napomena

Čaj od rusomače ne bi trebalo da koriste trudnice.

Kantarion, trava za dušu

Hypericum perforatum, odnosno kantarion je biljka koja raste po pašnjacima, livadama, uz puteve i na napuštenim zemljištima. Biljka je zeljasta, uspravne stabljike sa veoma razgranatim gornjim delom. Listovi su sitni, nasuprotni, jajasti bez peteljke. Na vrhu stabljike nalaze se zlatnožuti cvetovi, bogato razvijeni, koji čine cvasti. Može narasti i do 70 cm u visinu.

Sabira se gornji deo biljke od jula do septembra. Suši se u hladu, na tavanu.

Drugi nazivi za ovu biljku su gospina trava, ivanje zelje, krv sv. Ivana, gorač, zvončić, strašno zelje, bogorodičina trava, sentjanzovka.

Kantarion se koristi kao antidepresiv, sedativ i antibiotik.  U poslednje vrijeme kantarion postaje sve popularniji kao sredstvo u borbi protiv depresije, a brojna naučna istraživanja potvrđuju ovakvu upotrebu. Primenjuje se kod blagih i umerenih depresija. U poređenju sa antidepresivima kantarion je jednako efikasan, a ima manje neželjenih dejstava. Koristi se i kod poremećaja raspoloženja u menopauzi, opsesivno-kompulsivnog poremećaja, anksioznosti i sezonskih depresija. 

Za kantarion se kaže da je sunčev cvet jer tokom godine sakuplja sunčevu svetlost, a nama je daje u tamnim mesecima. Stoga se čini opravdanom upotreba kantariona naročito u zimskom periodu kada smo skloni opadanju živodne energije i blažim oblicima depresije, upravo zbog nedostatka sunčeve svetlosti.

U Nemačkoj je kantarion odobren za upotrebu kod blagih i umerenih depresija i ne može se naći u slobodnoj upotrebi i prodaji kao kod nas. Razlog je u tome što kantarion veoma često interaguje sa drugim lekovima i pospešuje njihovo ubrzano izlučivanje iz organizma jer ubrzava metabolizam.

Ne sme se koristiti sa benzodiazepinima, imunosupresantima, antiaritmicima, beta-blokatorima i blokatorima kalcijumovih kanala, statinima, kontraceptivima. U kombinaciji sa antidepresivima i opijatima može biti opasan po život.

Ranije se smatralo je da glavna akrivna supstanca kantariona hipericin, međutim najnovija istraživanja ukazuju na to da dejstvo kantariona umnogome zavisi i od drugih njegovih komponenti, naročito od hiperforina. Ova supstanca deluje tako što sprečava razvoj penicilin i meticilin-rezistentnih Staphylococcus aureus. Novija istraživanju ukazuju i na pozitivne efekte ove supstance u lečenju alkoholizma. Iz kantariona je izolovan i melatonin, koji se luči u organizmu radi uvođenja u san i održavanja sna, pa je tako određeno kako kantarion deluje kod nesanice. 

Kantarion takođe smanjuje i upalne procese kože. Deluje protiv brojnih Gram pozitivnih i Gram negativnih bakterija. Potrebno je voditi računa kaod primene kantariona u letnjim mjesecima jer je fotosenzitivan i može odreagovati sa sunčevom svetlošću kod spoljnje upotrebe. Dakle, ukoliko ga primjenjujemo u letnjim  mjesecima nije poželjno da nam koža bude izložena sunčevim zracima.

U narodnoj medicini kantarion se koristi u obliku čaja kod bolesti jetre, bubrega, želuca, čira na dvanaestopalačnom crevu i kod ženskih bolesti.

Čaj se priprema tako što se kašika sušene biljke prelije sa 3 dl proključale vode. Uzima se 2 do tri puta dnevno po šoljica čaja pre jela.

Kada se dve kašike ove biljke prelije sa 3dl vode i ostavi da odstoji 12 do 16 sati dobija se lek za sve unutrašnje bolesti. Šoljica sa malo meda svaki dan , duže vreme učiniće da nestanu bolovi u zglobovima i leđima, problemi sa reumom, otekline i iščašenja.

I naravno svima poznato ulje od kantariona, dobija se tako što se u bocu  stavi četiri kašike iseckanog svežeg kantariona i to se prelije sa pola litra maslinovog ulja, po mogućstvu hladno ceđenog. Ostavi se da stoji na suncu 40 dana, a potom se procedi i čuva u tamnoj bočici. Ovakvo ulje može trajati do dve godine.

Ovo ulje se koristi kod lečenja svih vrsta opekotina na koži, ali se koristi i za masiranje kod bolova u zglobovima i leđima, kao i kod reume.

Poznato je i da ulje kantariona može pomoći i pri uklanjanju akni, tako što se svako veče pred spavanje lice očisti i namaže se ulje od kantariona na problematična područja.

NAPOMENA: 

 

Potrebno je konsultovati se sa lekarom pre unutrašnje upotrebe kantariona zbog interakcije sa drugim lekovima!

Rusa trava ili zmijsko mleko

Rusa trava je u narodu poznato sredstvo za lečenje bradavica. Ova biljka poseduje žuti sok kojim su naše bake lečile bradavice i kurje oči, ali su je koristile i kao sredstvo za odstranjivanje neželjenih dlačica.

U narodu je biljka poznata i kao rosopas, zmijino mleko, velika mlečika, bradavičnik, lišavica, lastina trava, lastavičina suza. Naš narod ju je koristio za sve kožne bolesti, kao što su lišajevi i ekcemi, ali i za neke ozbiljnije bolesti kao što su hepatitis i tumori.

Rusa ( Chelidonium majus) je višegodišnja zeljasta biljka uspravnog stabla koje je obraslo oštrim dlakama. Listovi su krupni, neparno perasto deljeni, na naličju sivi i dlakavi. Izgledom podsećaju na listove hrasta. Donji listovi su sa drškom, a gornji su sedeći. Cvetovi su žuti, sakupljeni na vrhovima stabla u retke štitaste cvasti. Krunični i čašični listići lako opadaju, a prašnika ima veliki broj. Plod je izdužena čaura. Svi delovi biljke sadrže žutonarandžasti sok, koji je toksičan. Biljka je veoma rasprostranjena i raste u okolini kuća, ruševina, po senovitim šumama i čestarima.

U žutom soku nalazi se veliki broj različitih alkaloida, od kojih su neki srodni opijumu maka.  Zbog prisustva velike količine alkaloida mnogi fitoterapeuti smatraju ovu biljku otrovnom i pogodnom samo za spoljnju upotrebu. Osim alkaloida ona sadrži i saponine, organske kiseline (helidonsku, limunsku, jabučnu ) ,flavonoide, proteolitičke enzime (razlažu bjelančevine) i dr. Biljka deluje sedativno na centralni nervni sistem. Istraživanja su pokazala da određeni alkaloidi imaju citostatičko ( antitumorsko) dejstvo. Neka ispitivanja ukazuju na dejstvo ovih alkaloida i na bakteriju Staphylococcus aureus.

’’Ukrain’’ je alternativni lek koji sadrži alkaloid cheliodonium, za koji se smatra da leči tumore. Lek je napravio 1978. ukrajinski hemičar Vasyl Novytskyi, a proizvden je od strane austrijske kompanije Nowicky Pharma. Iako upotreba leka nikada nije bila odobrena, Vasyl je tvrdio da je to lek za sve vrste kancera, bolesti indukovanih zračenjem i SIDE. Uhapšen je u Beču u septembru 2012. zbog teških prevara. 

Biljka je još u I veku n.e. prepoznata kao odlično sredstvo za detoksikaciju. Žvakali su je da ublaže zubobolju, a korišćena je i za osvežavanje nogu. Moderni herbalisti preporučuju biljku kao purgativ (sredstvo za čišćenje).   

Upotreba i način upotrebe biljke kod različitih oboljenja:

Rusa se upotrebljava u lečenju bolova u stomaku, bolesti jetre, usklađivanju rada probavnog sistema, žutice. Takođe se u narodnoj medicini koristi za lečenje tumora i promena na ženskim polnim organima (miomi, ranice, upale i dr.) kao čaj i sredstvo za ispiranje.

Kao čaj se preporučuje protiv oboljenja jetre i žuči kao i karcinoma. Kašičica biljke se prelije ključalom vodom i odmah poklopi. Posle pet minuta se procedi i pije jedna do dve šolje čaja dnevno 15 dana. Potom se napravi sedmodnevna pauza, pa se nastavi sa kurom.

Ova trava se u narodu koristi kao "hemo terapija" kod tumora, mioma, endometrioze, kancera, na sledeći način:

Kuva se čaj od cele suve biljke (osim korena) tako što se bilje potopi u hladnu vodu i stavi se da provri, zatim poklopi ( na 1l vode ide 4 kašičice suve biljke). Kada se ohladi, pije se umesto vode (3-4 šolje dnevno). Koristi se do 40 dana ( najbolje tri nedelje), zatim je poželjno napraviti pauzu ( bar nedelju dana). Tokom terapije ne pije se voda uopšte, samo hladan čaj umesto nje.

Sok se koristi kod malignih oboljenja kože, žuljeva, uboja, ekcema, bradavica, herpesa. Na obolelo mesto stavi se oblog natopljen žuto-narandžastim sokom biljke ili se direktno sok cedi iz nje. Koristi se 5 do 6 puta dnevno.

Sveža rusa potopljena u mleko (odstoji neko vreme) se preporučuje za ispiranje očiju kod sive mrene, problema sa rožnjačom, ali i kod umornih očiju.

Kod pojačane maljavosti ruku i nogu kod žena koristi se tako što se biljka procedi u sokovniku  i sa tim sokom mažu se problematična mesta. Ostavi se da odstoji  nekoliko sati, zatim ispere sapunicom a nakon što se prosuši namaže se kantarionovim ili nevenovim uljem.

Vino sa rusom se može koristiti kod svih navedenih bolesti kod kojih je ona delotvorna. Uzeti 30 g ruse zajedno sa korenom, preliti sa pola litra domaćeg belog vina i ostaviti da stoji 1 do 2 sata. Procediti i povremeno piti gutljaj po gutljaj.

Zajedno sa koprivom i pupoljcima cveta zove, koristi se u lečenju leukemije u obliku čaja.

Rusa se može koristiti i u obliku tinkture koja se kupuje u apotekama.

NAPOMENA:

Pri upotrebi ruse moramo biti veoma oprezni. Za unutrašnju upotrebu koristi se samo osušena biljka i to sa pauzama: tri nedelje se koristi, a jednu pauzira.

Dnevna doza dobro osušene biljke je 2-4 g i u tim, terapeutskim dozama, ne postoji mogućnost trovanja.

Sok se koristi isključivo za spoljašnju upotrebu!

Zova ili bazga, sveto drvo

 

 

Zovi su u našem narodu pripisivane mnoge magijske moći. Smatrana je za sveto ili demonsko drvo. Verovalo se da u njenim krošnjama žive vile i iz tog razloga loša je sreća ukoliko neko poseče drvo zove. 

U pojedinim krajevima zova je sađena u okolini štala i obora kao zaštita od zlih sila i veštica. Smatra se i da nije dobro zaspati pod zovom jer njeni opojni mirisi mogu potpuno da ’’ izokrenu svest’’ onoga koji spava.

Po starom srpskom običaju, na Badnje veče grančice zove se potapaju u ulje i pale se, jer se veruje da se tim plamenom plaše i rasteruju veštice i demoni.

U narodu se kaže da  tamo gde raste zova ima podzemnih voda, te da je to mesto pogodno za kopanje bunara.

Stari Prusi su verovali da njihov bog Kait živi pod drvetom zove, dok se u Tirolu zova sadila na groblju. Ukoliko drvo sledeće godine procveta to znači da je duša umrloga otišla u raj.

U prilog magijskoj moći zove govore i verovanja u pojedinim krajevima da ako se detetu oči na krštenju premažu zovom, ono u budućnosti postaje vidovito.

U starom Rimu, lica statua bogova o velikim praznicima premazivana su bojom od bobica zove.

Legende o magijskoj moći zove još uvek su prisutne, pa se u nekim krajevima ona seče jer se veruje da se ispod nje okupljaju veštice.

Bilo da je sveto ili demonsko drvo, činjenica je da je zova veoma lekovita biljka i da je puno korišćena u narodnoj medicini. Lekovita je kod plućnih bolesti, kašlja i gripa, kod reumatskih oboljenja, problema sa urinarnim traktom.

Sambucus nigra, odnosno zova ili bazga je samonikla biljka u obliku grma ili nižeg drveta od 3 do 10 m visine. Cveta sitnim žućkastobelim cvetovima koji su sakupljeni u krupne štitaste cvasti prijatnog mirisa. Listovi su neparno perasti s nazubljenim rubovima. Cveta od aprila do juna, a potom se na mestima cvetova stvaraju plodovi-bobice koje su u početku zelene, a dozrevaju u avgustu.

Zova raste na rubovima šuma i osunčanim delovima šume, na zapuštenim mestima i u blizini naselja.

Poreklom je iz Evrope, ali je danas rasprostranjena širom sveta.

Najpoznatiji narodni nazivi za ovu biljku su: bagza, baz, baza, bazgovina, cma zova, zova, zovika, crna jova, grubijan drvo, evropska jova, starac, abzov, obzova, bažovina, bazag, bazdov, bazovika, bazgovina, belika, bzovka, budzova, buzovka, zaovljika, zovik, zovljika, zofa, zoha, obzovka, ovzovina, pitomi boz, crna zovika...

 U lekovite svrhe koristi se cvet, a nešto ređe plod (zreo) list i kora. Cvetovi sadrže etarsko ulje sa oko 40 materija: flavonoidi, glikozidi, hlorogenska kiselina, sluz, tanini, pektini i dr. U plodu su prisutni glikozidi, tanini, malo etarskog ulja, šećer, voćne kiseline, vitamin C, vitamini B kompleksa i dr. Sličnog sastava su i listovi. Svi delovi su bogati mineralnim materijama (gvožđe, natrijum, kalijum) i njihovim solima.

Čaj od cvetova zove koristi se u lečenju prehlade, bronhitisa, kašlja, gripa, početne upale pluća, jake kijavice, teškog disanja, astme, kod početne tuberkuloze, šećerne bolesti i kod svih reumatskih oboljenja. Naročito je značajna upotreba zove kod snižavanja telesne teperature, jer podstiče rad znojnih žlezda, a deluje i kao diuretik.

U jednoj studiji koja je objavljena u Journal of Alternative Complemantary Medicine, dokazano je delovanje zove kod influenze tipa B. Pacijenti koji su koristili ekstrakt zove mnogo brže su se oporavili od ostalih pacijenata koji su bili deo ove studije. Ova studija objavljena 2004. pokazala je da su kod 93% pacijenata koji su koristili ovaj ekstrakt u roku od dva dana simptomi bolesti nestali, dok je kod drugih pacijenata oporavak trajao šest dana.

 Zova se koristi kod svih virusnih infekcija. Listovi ove biljke su otrovni i nisu jestivi, kao ni plodovi dok su zeleni zbog otrovnog glikozida. Plod se upoterbljava kao laksans i sredstvo za pojačano mokrenje i znojenje, zatim kod neuralgije i išijasa. Plodovi se za unutrašnju upotrebu mogu koristiti tek kada sazre i skuvaju se. Od ovih bobica se mogu spravljati džemovi i marmelade. U našoj tradicije od zove se spravlja i sirup, odnosno sok.

U tradicionalnoj kineskoj medicini od zove se pravi vino koje se koristi protiv reumatizma i traumatoloških povreda.

 U Nemačkoj se prave jogurti sa plodovima i cvetovima zove, a u Italiji i Austiji cvetovi zove se kuvaju ili prže, a potom posipaju šećerom u prahu ili cimetom, te se tako služe kao dezerti.

 U Slovačkoj se od grana zove prave flaute, odnosno frule, a sličan instrument se pravi i u Mađarskoj.

Zova se nekada vezivala konjima za rep, jer njen miris rasteruje muve.

U zimsko doba kada se drvo ili žbun zove osuši na njemu se stvara pečurka koja se zove Judino uho (Auricularia auricula-judae), koja je izuzetno lekovita. Tako se zove jer neverovatno podseća na ljudsko uho, a po verovanjima Juda se obesio o drvo zove. Ova pečurka se koristi kao lek za poboljšanje krvotoka, kao i kod krvarenja. Smanjuje nivo holesterola i triglicerida u krvi.

Lekoviti preparati i kulinarski specijaliteti od zove

Čaj

Čaj od cvetova zove koristi se u lečenju prehlade, bronhitisa, kašlja, gripa, početne upale pluća, kijavice, teškog disanja, astme, kod početne tuberkuloze i svih reumatskih bolesti. Potrebno je da cvetovi pri sušenju zadrže svoju boju. Ukoliko pocrne nisu za upotrebu.

Dve kašičice sušenog cveta prelije se šoljom vruće, proključale vode i ostavi da stoji 10 minuta. Procediti i zasladiti po želji. Piju se dve šolje čaja na dan.

Čaj od kore grana i stabla biljke koristi se za otklanjanja poteškoća pri mokrenju, smetnji pri radu bubrega i bešike, za izlučivanje tečnosti iz organizma,kod edema. Takođe reguliše i stolicu. Za čaj se koristi unutrašnji deo kore, dok se spoljašnji ostruže i baci. Koristi se jedna mala, ravna kašičica na šolju vode. Potrebno je biti veoma oprezan kod doziranja jer se u kori nalazi otrovni glikozid. Pije se jedna šolja dnevno u većim razmacima gutljaj po gutljaj.

Čaj od lišća zove koristi se kod šećerne bolesti, bolesti jetre, bubrega, pluća i creva, za čišćenje krvi. Listovi se beru tek kada se potpuno razviju i suše se na promaji. Na šolju ključale vode ide 6 do 7 listića, koji se kuvaju desetak minuta. Procediti i piti u razmacima. Listovi zove nisu jestivi zbog otrovnog glikozida.

Sirup (sok)

Sveži cvetovi zove (tek procvetali, nikako precvetali) otkinu se sa peteljke i potope u vodu.  Na 1l prokuvane i ohlađene vode stavi se 20 cvetova. Ostavi se da odstoji 24h. Procedi se kroz gazu, a zatom se doda 700 g šećera i jedan limun i limuntus. To se ostavi da stoji još 24 sata. Potrebno je povremeno promešati kako bi se šećer bolje rastopio. Nakon što je odstojalo sipa se u flaše. Moze da stoji do godinu dana, a ukoliko su cvetovi ubrani u pravo vreme sirup će biti kvalitetniji. Pije se razblažen.

Džem od bobica zove

Potrebno je : 1 kg zrelog ploda zove, 700ml vode, 1 kg šećera, 1 kašika limunovog soka, 1 kašičica mlevenog cimeta

Plodove oprati i kuvati dok ne omekšaju, a zatim ispasirati (izgnječiti), potom procediti. Vodu i šećer prokuvati, dodati proceđeni sok od bobica i kuvati 45 minuta. Kada počne da se zgušnjava, dodati limunov sok i cimet i kratko prokuvati. Odmah sipati u tegle i dobro zatvoriti.

Slatki liker od zove

Za 1 l likera potrebno je 300 g bobica crne zove, 300 g šećera, 1 kašičica limuntusa, 125 ml vode,  250 ml alkohola (96%, iz apoteke)

Zova se pomeša sa šećerom i limuntusom i ostavi da odstoji 3 sata. Sve zajedno se stavi da se kuva kratko dok ne počne da vri, nalije se voda i sipa u flašu. Doda se alkohol, a flaša zatvori i ostavi da odstoji na sunčanom mestu nedelju dana. Posle toga liker se procedi kroz gazu i naspe u flašu u kojoj će stajati.

Pohovana zova

Pripremi se masa za pohovanje: 7 kašika brašna, 1 dl piva, 2 žumanjka, sneg od dva belanca i so. Umeša se žumance, pivo, so i brašno, a potom doda sneg od belanaca i so. Oprane i osušene cvetove zove uvaljati u brašno,a potom i u testo za pohovanje i spustiti u zagrejano ulje pa lagano ispohovati. Ovo jelo se može jesti slano, ali ukoliko želimo možemo ga posuti šećerom u prahu ili u smesu za pohovanje dodati dve kašike šećera. Za četiri osobe potrebno je osam cvetova zove.